О орнаментима

Живопис српских средњовековних манастира, поред изванредних дела фигуралног сликарства, садржи необично богат и разноврстан орнаментални репертоар. Орнамент, као основни декоративни елемент у ликовним уметностима, у простору средњовековне сакралне грађевине добија своје место у склопу свеукупног програма декорације цркве. Сваки детаљ у тој декорацији био је пажљиво промишљен, у црквеним учењима утемељен и, као такав, играо је своју улогу у стварању амбијента који треба да дочара лепоту и присуство божанског, јер православни храм је, по учењима Цркве, кућа Божија. Целокупни сликани програм (циклуси фресака, појединачне композиције и орнаменти), црквени мобилијар, мистично осветљење цркве, а и сама архитектура простора православног куполног храма – све је било у тој функцији. Када се орнаменти посматрају у таквом амбијенту оно што се на први поглед да уочити јесте њихова декоративна улога. Својим присуством они обогаћују и употпуњују главни сликани програм цркве. Неки од њих одвајају циклусе фресака, неки пак уоквирују посебно значајне сцене или фреско-иконе, неки украшавају и наглашавају површине истурених архитектонских елемената – попут стубова, пиластара, лукова – док неки украшавају одежде насликаних личности и друге сликане тканине на фрескама. Колорит им је жив, разноврстан и углавном усклађен са општим тоналитетом живописа цркве. Међутим, поред такве, декоративне улоге, орнаменти са собом носе и читав низ порука и симболичких значења, која нису на први поглед видљива, бар нису човеку данашњице.

Метафоричан начин изражавања једна је од упечатљивих одлика средњовековних људи и видљив је у свим облицима уметничког изражавања у средњем веку. Свет, појаве, догађаји, идеје често се приказују и објашњавају кроз симболе и метафоре. Тако је и црквена грађевина симболички тумачена као слика Космоса. У њој се огледа целокупан божански поредак, а у складу са тим поретком је и сваки део цркве добијао своје симболичко значење. Купола и највиши делови грађевине представљали су Небо, а најнижа зона Земљу, па су сходно таквој симболици простора и слике у храму, које су и саме најчешће поседовале слојевита значења, добијале своје место. И архитектонском симболизму и симболичком тумачењу фигуралних представа у досадашњим научним истраживањима посвећивало се доста пажње. То се, нажалост, не може рећи и за орнаменте. Њихова значења су још увек недовољно истражена. Малобројни радови, у којима се истражују значења орнаменталних мотива, показали су да орнаменти итекако заслужују да им се посвети пажња.

Симболи су по природи ствари вишезначни и траже да се трага за њиховим скривеним значењима, да се тумаче. Значење није само нешто везано за сам симбол већ и нешто везано за искуство оног који гледа. Симбол не објашњава нешто из спољашњег света већ открива и именује нешто из нашег унутрашњег искуства. Првобитна значења симбола протоком времена се мењају или падају у заборав. Потребно их је изнова откривати. Да бисмо открили која су значења имали за наше средњовековне претке потребно је да уложимо напор и изађемо на кратко из културног и менталног амбијента у којем живимо. Дела која су створили средњовековни људи одраз су њихове представе о свету, која се у великој мери разликује од представе коју имамо ми, људи 21. века. Дубока религиозност је карактеристична одлика средњовековних људи и то морамо имати у виду да бисмо разумели како су они перципирали свет око себе.

Истраживање литерарног порекла орнаменталних мотива свакако је први корак да би се њихова значења открила. Књижевне метафоре које срећемо у средњовековним списима – у Светом писму, житијима светитеља, службама, повељама – кореспондирају са визуелним метафорама са фресака. Такође, исте орнаменталне мотиве које налазимо на фрескама, можемо пронаћи и на фасадама храмова, као и у илуминираним рукописима или оквирима и позадинама икона. Њиховом упоредном анализом уочено је да се неки типови орнамената по правилу јављају у одређеним зонама и контекстима, што указује да се водило рачуна и о њиховом значењу. Тако, на пример, орнамент компонован од ромбоидних поља унутар којих се налазе љиљани или четворолисти тј. крстови, а који је чест у српској уметности, по правилу се јавља у хијерархијски вишим положајима и по свему судећи служио је као ознака за Небеско царство и божанско присуство. Срећемо га на сводовима храмова, који у топографском погледу представљају симбол неба, њиме су украшавани сликани тронови Христа и Богородице, а јавља се и у сваком другом контексту који је претпостављао присуство светости те је често украс одежди пророка и светитеља, као и одеће владара, а све у складу са јеванђеоским цитатима „Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени…“ (Кол. 3,12) и „Јер који год се у Христа крстите, у Христа се обукосте!“ (Гал. 3,27).

О вишезначности цветних мотива говори бројна метафорика и симболика цвећа и цветања која је у великој мери заступљена у средњовековним текстовима. Разни флорални мотиви могу представљати рајска насеља у које ће се праведници населити, али такође указивати на побожност и живот у врлини праведника, који су прави пут који води ка тим насељима. Па тако монах Доментијан у свом делу „Живот светог Саве“ за Саву каже да је „као добромирисни крин прорастао мирисима побожности“, а његов савременик Теодосије у „Служби светоме Симеону“ говори како је Симеон Немања „као пупољак скровити процветао пошћењем“. Цветна симболика има значајну улогу у оквиру средњовековног култа реликвија, па се точење мирисног уља из моштију светитеља сматрало једним од кључних показатеља светости и Божјег присуства. Архиепископ Данило II говори нам о томе кад за архиепископа Арсенија у служби коју му је сачинио каже „светлошћу божанственом одевен, благоухањем цветали.“

Ових пар примера дати су тек да би се наговестило шта су све наши средњовековни преци могли видети у шареним орнаменталним облицима на зидовима храмова, као и да би се указало на пут којим је потребно да се упутимо како бисмо открили та, за нас данас, скривена значења. Ишчитавање средњовековних писаних извора је предуслов за ишчитавање значења орнамената, јер су реч и слика у средњем веку били једно.